The Books of Knjige

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

The Books of Knjige

Počalji od corpse_bride taj Uto 2 Sep - 18:17

Bijo sam i ja nekad
maleno dijete i tada živijah skromnijem životom, bas ka i sad. Ali
draga nastavnice bilo je i zajebanih dana, baš ka i sad, u mom
djetinstvu, napravljnom od 2.000 (slovima dvije hiljade dana) dana.
Ispričat ću vi jedan doživljaj, tužan ali logičan, koi se zbijo kad smo
ja i Ljubinko Žilnik, moj pokojni drugar iz djetinstva, imali po šes (6
godina) godina. Ljubinko Žilnik, dječak iz komšijskih odaja bješe mirno
dijete, republikanac po poreklu (potičce iz republike srpske), dobar
drug, a najviše što mi se kod njega sviđaše bješe pokojna Vidosava -
Vide Žilnik, njegova sestra, inače kurva po lokaciji, kojoj sam često
viđao sise u njihovom stanu, dok ih je masira pokojni Stanoje, stražar
u Ibar Genex, inace najbolji stražar u pokojno Cetinje! Tolko bijaše
dobar stražar, da su ga sahranili u jednu baraku na ulaz u groblje,
tako da i sad radi taj sveti posa, i to možda dobro. Vi iz uvoda
vidjeste e su svi o koima se diskutuje pokojni, a kako je do toga došlo
sad ću vi pričat, i da vi odma rečem da je za sve kriv pokojni Stanoje,
bog da mu dušu prostre, a kako Stanoje - lijepo. Sad ćeš viđet draga
nastavnice. Eo završili smo uvod. Draga nastavnice, ti po sebe znaš, e
si žena, da kad je neko kurvac dobiva razne poklone i pare, pa je i
pokojna Vidosava Vide Žilnik dobijala svakojake đakonije kad bi je
privija uz sebe đakon, igračke kad je ćahu jebat igrači fudbalskog
kolektiva Zemun, dobijala je i bruh kad je minavaše upravni odbor
Moskovske elektroprivrede, ali najljepši poklon ostavljan joj na
korišćenje bješe prašak, bijeli prašak, koi joj je dava pokojni
Stanoje, Bog da mu duši prosto (na pipak). Taj prasak smo ja i pokojni
Ljubinko viđeli prvi put kad su ga pokojni Stanoje i pokojna Vidosava
Vide Žilnik, i jedno i drugo golijeh mudi (jai), šmrkali kroz slamčice
od CocaCole (piće iz američke proizvodnje) u nos, pa je poslije pokojni
Stanoje skaka po pokojnoj Vidosavi Vidi Žilnik s ormara, nosio je po
sobi, bijo s njenom glavom u kacu sira, i nadasve je dobro jeba, Bog da
mu dušu pršti. Ja i pokojni Ljubinko često virijasmo u sobi kad je
pokojni Stanoje jeba pokojnu Vidosavu Vidu Žilnik, i kroz osmijehe
često konstatovasmo e je njima možda i lijepo, i da bi i mi trebali
probat ti prašak, za koi sam znava samo e se zove kralj kokaina. Tako
pokojni Ljubinko mi Žilnik uiđe (uđe ili ulježe) (ipak ulježe) u sobi
pokojne Vidosave Vide Žilnik i dugo tražaše kralja kokaina, a ja ga
čekah na straži pred sobom, pokojne Vidosave Vide Žilnik, pokojne
kurve, i pred drugima. On izađe poslijed jedno dva i po sata sav
srećan, a u ruku držase jednu kesicu u koju ležaše na leđima popularni
bijeli prašak za nos, pokojni kralj kokaina. Mi odosmo u mojoj sobi i
prosusmo oni prašak na jednom ogledalu, vođeni memorijom na postupke
pokojnog Stanoja i pokojne Vidosave Vide Žilnik, i izmrvismo ga žiletom
do minimuma tj. maximuma. Onda uzesmo slamku, skidosmo se goli, jer su
tako i oni radili, Bog da im ono radi s dušama, podijelismo kralja u
nekoliko linija i ja prvi počeh da uvukujem oni prasak u glavu, a zatim
i pokojni Ljubinko Žilnik. Onda šjedosmo goli na dvosjedu i ja ubrzo
viđeh Njegoša đe svira ksilofon, go do pasa, zatijem druga Tita s
krilima, đe leti na liniji Ljubljana Kobilji Do s govnom od stotinu
kila u ruke. Zatim viđeh divnu sliku đe se Nikšić šeta pored Ljubovića
(oni velemajstor bez je) s očima punim duvana, zatim strinu Bonju đe
piša u centar katunske naije i jos mnogo lijepih slika. Pokojni
Ljubinko Žilnik bješe zapalijo sebe kosu i smijaše se ka lud. Ja ga
utulih i mi se obukosmo i pođosmo napolju da bi se možda i odmorili od
vizija, a i Ljubinko je mora kod doktora jer mu je glava malo bila
izgorjela, što on, kad se otrijezni, ne zavolje. Mene se bilo sviđelo
kako djeluje kralj kokaina, za koi još saznah e se zove droga Portorož,
ali primijetio sam da je pokojni Ljubinko Žilnik, kad je bio uzeo
kralja, volijo ponešto da zapali, pa možda i svoju kosu. I Njegovi
pokojni roditelji, čiko Marko i tetka Lukrecija Žilnici ga nijesu
puštali iz kuće petnajest dana pošto je zapalio kosu, a ja sam jedva
čeka da ga pušte pa da opet ono radimo, samo što bi tada pazijo da što
ne zapali, pa možda i svoju kosu. Ljubinka viđeh poslije petnajes dana
i odma viđeh e je i on raspoložen za novo šmrkanje, samo kad ukrade
Portorož pokojnoj Vidosavi Vidi Žilnik. To se i desi u jednoj srijedi,
oko četri popodne, kad pokojni čiko Marko i tetka Lukrecija Žilnici
spavahu po ručku, gore na sprat, a pokojni Stanoje i pokojna Vidosava
Vide Žilnik bjehu goli u nužnik, tako da njena soba bješe prazna, pa
pokojni Ljubinko uze prašak i mi pođosmo u njegovoj sobi da se minamo.
Pokojni Stanoje i pokojna Vidosava Vide Žilnik pređoše u njenu sobu, i
mi odlučismo da šmrkamo pa da možda i virimo šta li rade. Uradismo sve
kako treba i sav oni prašak usisasmo nosom u glavu. Ja odma viđeh četri
Hanke Paldum đe viore ispred Vladina doma, za njima nailažahu u koloni
sestra Batrićeva, hotel Onogošt, neki vojnici koje su posrale tice
(rode), dva Cuneta Gojkovića na buzaru i veliki majstor tenisa Vojin
Hitler koi s ogromnijem klofačem u prkno držaše govore okupljenim
tivćanima, pa možda i primorcima. Kad ošjetih miris pečenja počeh da se
smijem jer je to bila najljepša halucinacija, jer bijah i gladan, a
onda se okrenuh i viđeh pokojnog Ljubinka đe se vatreno smije, jer
bijaše sebe zapalijo glavu i lijevu ruku, i kolko viđeh uživaše. Odma
zatim ufati se i zavjesa u vatri, pa krevet, pa možda još i ponešto,
ali najbolje je gorijo pokojni Ljubinko Žilnik, moj bivši drug iz
djetinjstva. Ja pošto viđeh e ga ne mogu utulit, utekoh da se i ja ne
ufatim, ali prema sobi pokojne Vidosave Vide Žilnik se ne mogijaše
proć, jer je vatra bila došla i do tun. Rekoh sebe: "Izgore li ova
kuća, izgore!", i utekoh u svojoj kući i sobi oklen ne izlazih, sve dok
za mene ne dođe majka mi i s iskrenijem bolom mi reče e su Žilnici
izgoreli, i da bi treba možda i plakat, što ja odma podržah suzom
iskrenicom. Milicija dva dana poslijed uhapsi Prdonjicu Miličića,
piromana iz Budve, i poslijed kraćeg prepiranja ubiše ga na trg hicom
iz pištolja odlične proizvodnje, i tvrđahu e je on zapalijo kuću
pokojnih Žilnika, jer ga pokojna Vidosava Vide Žilnik nije šćela. Ja
mislim sad, kad već imam deset godina, a moj pokojni drug Ljubinko
Žilnik još uvijek šes godina, da sam izio govno zato što nijesam reka
miliciji da je pokojni Ljubinko zapalijo sebe pa kuću, jer bi možda i
spasio pokojnog Prdonjicu, ali sad je za to najkasnije. Mene ostaje
jedno kajanje, jedna pažnja koju iskazujem na grobu pokojnih Žilnika i
pokojnog Stanoja, koi i dalje stražari na ulaz u groblju.

Vas
nastavnice molim da o ovome nikome ne priznajete ništa, i ako bi moglo
jedno 4+ jer bih volijo da imam tu ocjenu. I Unaprijed fala.

Radenovčić Slavujko

(1+) zlikovče
Potpis nastavnice

Nemojte tako nastavnice ..

http://www.thebooksofknjige.com/tbok/index.php


corpse_bride
Creepy
Creepy

Broj poruka : 162
Mood : It's alarming how charming I feel, And so pretty, That I hardly can believe I'm real
Datum upisa : 02.09.2008

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu